1 Вичи колико те грло носи!

Немој се устезати.

Слично рогу глас свој подигни,

и народу мом злочине његове објави,

и дому Јаковљевом грехе његове.

2 А мене дан за даном траже

и познавању путева мојих жуде,

као пук што делује по правди

и пресуде Бога свога не занемарује.

Ишту од мене праведност на суду,

за близином Божијом жуде.

3 ’Зашто смо постили,

кад ти не видиш?

Зашто смо мучили душу своју,

а ти не знаш?’

Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће,

а све ваше раднике тлачите.

4 Гле, ви постите да бисте се препирали и наметали,

да бисте злехудога песницом ударали.

Немојте као данас постити,

онда ће се на висинама чути глас ваш.

5 Зар је такав пост што сам га изабрао,

дан кад мучи човек душу своју,

да се главом својом савија ничице као рогоз,

и кострет и пепео проспе под себе?

Зар ћеш то постом звати

и даном што је Господу по вољи?

6 Није ли ово пост што сам га изабрао:

одрешити везе над злехудим,

развезати у јарам свезане,

дати слободу потрвенима,

и сваки јарам да буде изломљен?

7 Није ли да уделиш хлеб свој гладноме,

да у дом доведеш бескућника,

кад видиш гола да га оденеш,

и од родбине своје да се не кријеш?

8 Тада ће као зора сијати светлост твоја

и здравље ће твоје брзо бујати,

и правда ће твоја испред тебе ићи,

а слава Господња ће те пратити.

9 Кад повичеш, Господ ће одговорити;

завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’

Ако из своје средине уклониш јарам,

прст претећи и беседу преступничку,

10 и због гладног се узбуди твоја душа,

и наситиш душу намучену;

тада ће се светлост твоја подићи у тами,

и тамнина твоја биће као подне.

11 И Господ ће те водити без престанка,

и по сухим тлима наситиће ти душу,

и кости ће твоје гипкијима учинити;

и бићеш као врт заливан

и као студенац чије воде усахнути неће.

12 И вековне развалине саградиће за себе,

утемељене од колена до колена,

а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’,

’Обновитељ друмова према насељима.’

13 Ако одвратиш своју ногу од суботе,

да у свети дан мој не радиш што се теби свиђа,

и да суботу назовеш милином,

светињу Господњу прослављеном,

а славу његову одвојеном од послова,

да на својим путевима

не обављаш што ти се прохте,

и да не говориш непромишљене речи;

14 тада ће ти омилити оно што је Господње,

пројахаћеш са мном по узвишицама на земљи,

па ћу те хранити оним што си наследио

од Јакова, претка твојега –

јер су то казала уста Господња."