1 Чујте мене, острва!

Послушајте ме, народи далеки!

Господ ме је позвао чим сам се родио,

моје име је споменуо од утробе материне,

2 и начинио је уста моја као оштар мач,

сеном своје руке он ме је заклонио,

у глатку ме стрелу претворио,

у тоболцу своме он ме је сакрио.

3 Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга,

у ком ћу постати поносан.’

4 А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност,

и испразно упињао снагу своју.

Ипак, правда је моја код Господа,

и учинак мој код Бога мојега.’

5 И сад говори Господ

који ме је пре рођења слугом својим начинио,

да му Јакова повратим

и да му се Израиљ сабере.

И прославићу се у очима Господњим,

и Бог мој ће бити снага моја.

6 И рече:

’Неважно је да ми будеш слуга,

да подигнем племе Јаковљево,

и да вратиш остатке Израиљеве,

него ћу те одредити да будеш светлост пуцима,

да будеш спасење моје до краја земље.’"

7 Говори Господ,

Откупитељ Израиљев, Светитељ његов,

оном коме презиру душу,

на кога се гади пук, слузи насилницима:

„Видеће цареви и устаће главари,

и клањаће ти се

због Господа који је веран,

Светитеља Израиљева који те је изабрао."

8 Говори Господ:

„У време повољно сам те услишио,

и у дан спасења сам ти помогао,

и саздао сам те и поставио те

за савез с народом,

за подизање земље,

за убаштињење разорених баштина,

9 за реч утамниченима: ’Изађите!’,

и онима који су у тами: ’Покажите се!’

На путевима ће се напасати,

и по свим висоравнима биће паша њихова.

10 Неће бити ни гладни ни жедни,

и неће их мучити ни суша ни сунце,

јер ће их водити онај који им се смиловао,

и довешће их на изворе водене.

11 И претвориће све горе моје у пут,

и уздићи ће моје друмове.

12 Ево, неки долазе из далека,

и, гле, неки са севера и са запада,

а неки из земље Синим."

13 Кличите, небеса,

и весели се, земљо!

Подвикујте, планине, раздрагано!

Зато што Господ теши народ свој,

и смиловаће се на невољнике своје.

14 А Сион рече: „Напустио ме Господ"

и „Господар ме је заборавио."

15 „Може ли жена заборавити своје одојче,

да се не смилује на сина утробе своје?

Ако би нека и заборавила,

ја пак тебе заборавити нећу.

16 Ево, на оба длана сам те урезао,

зидови твоји преда мном су свагда.

17 Градитељи твоји журе,

рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе.

18 Осврни се и погледај око себе,

сви се они сабирају, к теби долазе.

Живота ми мога – говори Господ –

свима ћеш се њима као хаљином оденути,

и као невеста њима украсити.

19 Рушевине своје и развалине своје,

и земљу похарану своју

сад подешаваш за становање,

и зато ће се удаљити који те затиру.

20 Поново ће ти говорити на уши

синови којих си била лишена:

’Тесно ми је место;

помери се и настанићу се.’

21 И говорићеш у срцу своме:

’Ко ми је ово родио?

А ја сам била без деце и плода,

прогнана и одбачена,

а ове, ко је одгајио?

Ето, ја сам остала сама;

ови, откуда су они?’"

22 Говори Господар Господ:

„Ево, руком својом машем пуцима

и заставу своју подижем народима.

Па ћу вратити синове твоје на груди,

и донећу ћерке на плећима.

23 И цареви ће о теби бринути,

и кнегиње њихове биће твоје дојкиње.

Клањаће ти се до земље

и прашину с ногу твојих лизаће.

И знаћеш да сам ја Господ.

Неће се постидети који се уздају у мене."

24 Може ли се јунаку плен запленити,

или да заробљеник побегне од ужасника?

25 Ипак, говори Господ:

„Јунаку ће бити заплењен заробљеник

и плен ће побећи од ужасника,

а са онима који се с тобом споре

спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја.

26 А тлачитеље твоје натераћу да једу месо своје,

и као младим вином опијаће се крвљу својом.

И знаће тело свако

да сам ја, Господ, Спаситељ твој,

и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој."