1 Нека им се узрадује пустиња,

земља сасушена.

Нека кличе пустара,

нека као шафран процвета.

2 Нека бујно цвати цват,

и нека још кличе од радости и певања.

Њој је дана слава ливанска,

красота кармилска и саронска.

Они ће гледати славу Господњу,

красоту Бога нашега.

3 Руке клонуле укрепите,

и колена клецава учврстите.

4 Реците преплашеним срцима:

„Будите јаки, не бојте се!

Ево Бога вашега,

одмазда долази,

наплата Божија.

Он сам хита да вас спасе!"

5 Тада ће се слепима отворити очи

и глувима ће се уши отворити;

6 тада ће хроми као јелен скакати,

и певаће језик у немога;

јер ће вода избијати у пустињи

и потоци у пустари,

7 тле спаљено постаће рит,

а жедна земља водоскоци;

у јазбинама за шакале

сместиће се зеленило за трску и рогоз.

8 Тамо ће пролазити друм и пут,

и он ће се звати „Свети пут";

нико нечист њиме проћи неће

него ће бити за њих,

за оне који путем иду, а ту луди неће залутати.

9 Тамо лава више бити неће,

нити ће тамо пролазити звер,

нити ће се наћи,

него ће ходати откупљени.

10 Вратиће се избављени Господњи,

доћи ће у Сион с весељем

и с радошћу вечном на челима;

пратиће их раздраганост и радост,

а побећи ће жалост и уздаси.