1 Запеваћу миљенику своме,

песму љубавника својега о винограду његовом.

Мој миљеник је виноград имао

на брдашцу родноме.

2 Он га окопа и од камења очисти,

те лозу племениту у њему посади.

Посред њега он кулу подиже

и у њему муљару сагради.

Чекао је да му роди грожђе,

а он њему изроди вињаге.

3 „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,

ви будите судије на суду између мене и мог винограда.

4 Шта још могох учинити за виноград мој,

а да му нисам учинио?

Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,

а он је изродио вињаге?

5 И сад да вам кажем

шта ћу да учиним винограду своме:

плот ћу његов уклонити,

нека га пустоше;

зид ћу његов развалити,

нека га изгазе;

6 у пустош ћу га претворити,

нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;

нека сав зарасте у бодље и у трње;

и облацима ћу забранити

да над њим кишу пусте."

7 Наиме, виноград Господа над војскама

дом је Израиљев;

и људи Јудејци

засад су његов премили.

Надао се он праву, а ето крвопролића;

надао се праведности, а ето вапаја.

8 Тешко онима

који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,

састављају док све место не заузму,

те да једини сред земље остану.

9 Ушима својим слушам Господа над војскама:

„Баш ће куће многе опустети,

велике и лепе без житеља остати.

10 Јер виноград од десет вата* само ће бачвицу дати,

и засејана мера даће десети део."

11 Тешко онима који рано ране

да се опијају пићем жестоким,

настављају до расвитка

зато што их вино распаљује.

12 Харфе и лире,

бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;

а за дело Господње не маре,

и рад руку његових не гледају.

13 Зато што знања нема,

народ мој ће у ропство одведен бити;

и славни његови ће од глади умирати,

и мноштво ће његово од жеђи горети.

14 Зато је Свет мртвих*, или подземље, где пребивају душе умрлих. ждрело своје развалио,

и неизмерне раље разјапио

да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово

уз буку његову и вику његову.

15 И човек ће се савијати,

и мужеван ће понижен бити,

и силници ће поглед оборити.

16 Господ над војскама судом ће се узвисити,

и Бог свети светост ће правдом доказати.

17 Јагањци ће као на пашњацима пасти,

и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.

18 Тешко онима који на себе

кривицу навлаче ужима варалачким

и опакост конопцима колским –

19 онима који говоре: „Нека пожури,

нека похита са оним што чини,

па да видимо.

Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев

са оним што је наумио,

па да знамо!"

20 Тешко онима који зло добрим називају,

а добро злим;

таму као светлост представљају,

а светлост као таму;

горко као слатко представљају,

а слатко као горко!

21 Тешко онима који у својим очима су мудри

и сами пред собом паметни!

22 Тешко онима који су у вину силни,

и у мешању жестоких пића храбри;

23 који за мито кривца оправдавају,

и праведничку праведност потискују.

24 Зато, као што пламени језици стрњику прождиру,

и као што ватра сено прогута,

тако ће корен њихов иструнути,

као прах ће се пупољак њихов разлетети;

зато што одбацише Закон Господа над војскама

и презреше реч Светитеља Израиљева.

25 Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа,

те он на њега подиже руку своју и тако га удари

да се потресоше планине;

па телеса њихова леже као смеће посред улица.

Ипак, гнев се његов још не смирује,

још је испружена рука његова.

26 Он подиже ратну заставу народима издалека;

и он им зазвижди до краја земље;

и гле, брзом хитрином они долазе.

27 Међу њима нема ни уморна, ни сустала,

ни дремљива, ни поспана;

ни да им се појас око струка распасује,

ни да им се ремен на сандали дреши.

28 Њихове су стреле добро зашиљене;

њихови су лукови сви запети;

њихових коња копита су као кремен;

њихови су точкови као вихор.

29 Њихова је рика као у лава,

они ричу као млада звер,

и реже, и плене, и односе,

и нико их не спречава.

30 И режаће на њега у дан онај

као море када режи.

Погледа ли неко на земљу,

гле, тама је и тескоба,

и светлост замрачена облацима њеним.