1 Господе, ти си Бог мој,

узвисујем те, славим твоје име,

зато што си остварио дивоту,

од давнина смишљену верност верну,

2 јер си град претворио у хрпу,

насеље утврђено у рушевину;

тврђава туђинаца више није град –

довека се обновити неће.

3 Тебе зато народ снажни слави,

од тебе се боји град свирепих племена,

4 а ти си уточиште сиротом,

уточиште убогом у невољи његовој;

ти си склониште од непогоде,

заклон од жеге,

јер ћуд је свирепих

као непогода са стране;

5 као жега над сушним тлом,

ти гушиш грају одвратних,

као жегу сенком облака

свирепима се прекинуло певање.

6 А Господ над војскама спремиће на овој гори

гозбу од сала за све народе,

гозбу од сала, гозбу од вина,

од вина одлежалог, од мождине масне,

од пречишћеног вина одлежалог.

7 И на овој гори он ће здерати

застор што све народе застире

и копрену што све пуке обавија.

8 Он ће смрт победоносно здерати,

и Господар Господ ће сузу отрти

са лица свакога,

и срамоту ће скинути

са свог народа по свој земљи –

зато што је Господ рекао.

9 И говориће се у дан онај:

„Гле, ово је Бог наш.

Њега смо очекивали и он нас је спасао.

Ово је Господ ког смо очекивали;

кличимо и радујмо се, јер он спасава."

10 Јер рука Господња почива на гори овој,

и Моав ће бити изгажен под њим

као што се слама у ђубришту гази.

11 И шириће руке своје посред њега

као што шири пливач када плива.

И понизиће његов понос

вештином руку његових.

12 И обориће на високој тврђави твоје зидове,

и обориће их на земљу,

понизиће их, бациће их у прашину.