Књига пророка Исаије 47

Тужбалица над Вавилоном

1 „Спусти се и седи у прашину,

девице, ћерко вавилонска.

Седи на земљу.

Нема престола, ћерко халдејска!

Јер неће те више звати

нежном и осећајном.

2 Ухвати млинско камење и мељи брашно,

свуци свој огртач,

скут подигни, свуци с бедара,

прелази реке.

3 Нека се појави голотиња твоја,

још нека се покаже срамота твоја.

Осветићу се

и неће ме спречити нико."

4 Откупитељ наш, његово је име:

Господ над војскама, Светитељ Израиљев.

5 „Седи ћутке и повуци се у таму,

ћерко халдејска,

јер те више неће звати

господарицом над царствима.

6 На свој сам се народ разгневио,

своју сам баштину оскрнавио,

и теби их у руке предао;

а ти према њима милост не показа:

јармом твојим

старце си претоварила.

7 И говорила си:

’Довека ћу бити господарица!’,

а у твоје срце то није доспело,

ниси се сетила шта на крају бива.

8 А сада слушај ово, развратнице,

која боравиш у спокојству,

те у срцу проговараш своме:

’Ја сам и друге нема,

нећу постати удовица,

нити децу изгубити своју.’

9 Па обоје ће доћи на тебе,

тренутно, у истом дану:

изгубићеш и децу и мужа;

у целини ће доћи на тебе,

иако врачаш многоструко

и чараш веома.

10 У злоћу своју и ти си се поуздала

говорећи: ’Не види ме нико.’

Мудрост твоја и знање твоје, оне те заведоше,

те говориш у срцу својему:

’Ја сам и друге нема.’

11 Доћи ће злоћа и на тебе,

и нећеш знати да их спречиш;

и стуштиће се невоља на те,

и нећеш моћи одвратити;

и доћи ће на те изненада

пропаст за коју не знаш.

12 Де, остани на твојим чарањима,

и на мноштву твојих врачања,

на којима се трудиш од младости;

можда се и окористиш, можда страх донесеш.

13 Ринтала си због многих саветника твојих.

Хајде, нека устану и спасу те:

они ’премеравају’ по небесима,

они ’виде’ по звездама,

они ’сазнавају’ по младом месецу;

шта ће тебе снаћи.

14 Та, они ће бити као стрњика,

огањ ће их спалити;

сами себе избавити неће

из пламене руке;

неће остати ни жеравице да се неко огреје,

ни ватре да крај ње поседи.

15 Такви ће постати они

око којих си се замарала,

твоји трговчићи од младости:

сваки ће на своју страну отперјати,

никог неће бити да те спасе."