1 Гле, није рука Господња окраћала да не спасава,

нити је ухо његово оглухнуло да не чује;

2 него ваше кривице јесу преграда

између вас и Бога вашега,

и греси ваши заклањају лице његово од вас

да вас не чује.

3 Јер шаке су ваше крвљу загађене,

и прсти су ваши у злочину,

усне ваше говоре превару,

језик ваш мрмља подлост.

4 На праведност нико не позива,

нити ико по истини суди;

уздају се у ништавило, и говоре речи испразне;

муку зачињу, неваљалство рађају.

5 Јаја гујина легу

и мрежу паукову плету;

од њихових ко поједе јаја, тај умире;

а ако га разбије, гуја се излегне.

6 Њихово плетење није за одевање,

њихове израђевине нису за покривање.

Њихове израђевине дело су преступничко

и шакама својим чине насиље

7 Њихове ноге у зло трче

и хитре су да проливају невину крв.

Мисли њихове мисли су преступничке,

пустош је и пропаст на друмовима њиховим.

8 Пут ка миру они не познају,

на стазама њиховим праведности нема.

Изопачили су своје угажене путеве,

ко по таквом путује, мир не упознаје.

9 Зато се право од нас удаљило,

и праведност до нас не допире.

Надали смо се светлости, а гле, тама;

сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;

10 по зиду пипамо као слепи,

и тапкамо као да смо без очију;

у подне се спотичемо као да смо у сумраку;

у обиљу смо као да смо мртви;

11 сви ми мумламо као да смо медведи

и гукањем гучемо као да смо голубови.

Очекујемо суд, а њега нема,

спасење – удаљило се од нас.

12 Јер много је наших побуна пред тобом,

и греси наши сведоче против нас.

Заиста, ми увиђамо побуне своје

и упознали смо кривицу своју.

13 Побунили смо се и Господа се одрекли,

одметнули се од Бога нашега;

говорили смо речи подле и отпадничке,

измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.

14 И тако је право потиснуто,

и правда је далеко одгурнута,

јер истина је јавно посрнула,

и честитост проћи не може.

15 Истина бива черупана,

и ко се зла клони, бива оробљен.

А Господ види и то је зло пред њим

јер правице нема.

16 И види: нема човека.

И запањи се што заступника нема.

Онда се ослободи мишица његова,

и би му потпора праведност његова.

17 Праведност је навукао као оклоп,

и на глави му је спасење као кацига,

а одећу осветничку је навукао као одору,

и ревношћу се огрнуо као плаштом.

18 Према оном што су заслужили

њих ће намирити;

према оном што су заслужили,

зато што су насртали, зато што су мрзели,

њих ће намирити,

према оном што су жудели,

што су заслужили.

19 И видеће са запада име Господње,

и са истока сунчевога славу његову,

јер ће доћи као бујица,

Дух Господњи њу ће подстицати.

20 „А Откупитељ ће доћи Сиону

и онима који се у Јакову одврате од преступа

– говори Господ.

21 Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.