Песма о винограду
1 Запеваћу миљенику своме,
песму љубавника својега о винограду његовом.
Мој миљеник је виноград имао
на брдашцу родноме.
2 Он га окопа и од камења очисти,
те лозу племениту у њему посади.
Посред њега он кулу подиже
и у њему муљару сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
а он њему изроди вињаге.
3 „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
ви будите судије на суду између мене и мог винограда.
4 Шта још могох учинити за виноград мој,
а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
а он је изродио вињаге?
5 И сад да вам кажем
шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
нека га изгазе;
6 у пустош ћу га претворити,
нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
да над њим кишу пусте."
7 Наиме, виноград Господа над војскама
дом је Израиљев;
и људи Јудејци
засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
надао се праведности, а ето вапаја.