3 Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа,
мучисмо душе своје, а Ти не хте знати?
Гле, кад постите, чините своју вољу
и изгоните све шта вам је ко дужан.
4 Ето постите да се прете и свађате
и да бијете песницом безбожно.
Немојте постити тако као данас,
да би се чуо горе глас ваш.
5 Такав ли је пост који изабрах
да човек мучи душу своју један дан?
Да савија главу своју као сита
и да стере пода се кострет и пепео?
То ли ћеш звати пост
и дан угодан Господу?
6 А није ли ово пост што изабрах:
да развежеш свезе безбожности,
да разрешиш ремење од бремена,
да отпустиш потлачене,
и да изломите сваки јарам?
7 Није ли да преламаш хлеб свој гладноме,
и сиромахе прогнане да уведеш у кућу?
Кад видиш голог, да га оденеш,
и да се не кријеш од свог тела?