1 Уточиште је мени у Господу.

Зашто онда мени говорите:

„Као птица у гору утеци!

2 Јер, гле, опаки лук свој натежу,

на тетиву стрелу постављају,

да поштене из мрака гађају.

3 Када се темељи распадају,

шта праведник може да учини?"

4 Господ је у свом светом храму,

Господњи је престо на небесима,

очима он помно посматра,

он прониче потомке људи.

5 Праведнога испитује Господ,

али душа његова мрзи онога,

ко је опак и воли насиље.

6 На опаког он ће сручити

ужарено угљевље и сумпор;

пламенови огњеног вихора,

то је део њихов, то им је у чаши.

7 Јер праведан је Господ,

праведност он воли,

поштени ће гледати му лице.