1 Благословен да је Господ, стена моја,

што ми руке за рат

и прсте за борбу увежбава;

2 милосрђе моје и тврђава моја;

моје уточиште и мој избавитељ;

мој штит, онај у коме уточиште налазим

и који ми мој народ покорава.

3 О, Господе, шта је човек да за њега мариш

и људски потомак да се са њим бавиш?

4 Човек тек је даху налик

и дани му бледе као сенка.

5 О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш

и дотакнеш брда да се пуше!

6 Засевај муњом,

нека се распрше!

Стреле своје баци,

нека се разбеже!

7 Са висина руке пружи,

избави ме;

извади ме из бујица

и из руку деце туђинаца;

8 оних што устима својим обмањују

и десницом својом заклињу се лажно.

9 О, Боже, певаћу ти нову песму,

на лири са десет струна ја свираћу теби;

10 теби који царевима избављење дајеш;

који Давида, слугу свога,

спасаваш од мача опакога.

11 Ослободи ме, избави ме

из руке деце туђинаца,

оних што устима својим обмањују

и десницом својом заклињу се лажно.

12 Тад синови наши нека буду

као стабло горостасно у младости својој;

наше ћерке нека буду

попут шара стубова палате.

13 Амбари ће наши бити пуни

разноврсног рода;

хиљаде ће ојагњити овце наше,

и десет хиљада по пашњацима нашим.

14 Волови ће теглити, неће бити разарања,

неће бити бежаније

и вриска се неће чути

по трговима нашим.

15 Благо народу коме тако буде!

Благо народу коме Бог је Господ!