1 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,

ниси дао да се душмани нада мном радују.

2 Теби завапих, Господе, Боже мој,

и ти си ме исцелио.

3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,

моју си душу спасао од раке.

4 Запојте Господу, верни његови,

хвалите га, спомињите светост његову.

5 Јер гнев његов траје за трен,

а читав живот милост његова.

Вече доноси плач,

а јутро клицање.

6 У свом спокојству рекао сам себи:

„Никада ме ништа неће уздрмати."

7 Милошћу си ме својом, Господе,

учврстио као моћну гору;

кад си лице своје сакрио,

свега ме је страх обузео.

8 К теби вапим, Господе,

од свога Бога тражим милост.

9 „Каква корист од моје смрти,

ако сиђем у раку?

Хоће ли те прах прослављати?

Зар ће прах о твојој верности да прича?

10 Почуј, Господе, смилуј ми се,

буди моја помоћ, о, Господе!"

11 Мој си плач окренуо у коло,

скинуо си с мене рухо жалости,

и у рухо ме радости обукао.

12 Зато те душа моја слави без престанка.

О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!