1 Послушај, Боже, молитву моју;

од моје се молбе не сакривај.

2 Добро ме почуј и услиши ме.

Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;

3 од гласа противника,

због притиска зликовца,

јер навалише на мене невољу

и у гневу замрзеше ме.

4 У мени је срце моје устрептало

и смртни ужас на мене је пао.

5 Страх и стрепња дошли су на мене,

језа ме је опхрвала.

6 Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?

Ја бих да одлетим и скрасим се.

7 Баш далеко ја бих одлетео,

скрасио се у пустињи. Села

8 Похитаћу у склониште своје,

због ветра што ковитла и због олује."

9 Смети их, Господе,

језик им расцепи;

јер видим насиље

и сукоб у граду.

10 Дан и ноћ зидине му обилазе,

у њему су злоба и страдање.

11 У њему је разарање,

с тргова му не нестају тлачење и превара.

12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –

ја бих то претрпео;

ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –

од њега бих се ја сакрио;

13 већ ти – човек мени раван –

пријатељ мој блиски који ме познаје;

14 са ким сам се радо саветовао,

у Дом Божији ишао у мноштву.

15 Смрт нека их заскочи;

у Свет мртвих нека живи оду,

јер је зло тамо где бораве,

у њима самима.

16 Ја ћу Бога да зазовем

и Господ ће да ме спасе.

17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;

и он мој глас чуће.

18 Откупиће у миру душу моју

из боја против мене,

јер је много оних

што ми се противе.

19 Чуће Бог,

понизиће их онај што столује од давнина; Села

оне што се не мењају

и који се Бога не боје.

20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,

свој савез раскида.

21 Уста су му мека као масло,

а рат му је у срцу;

речи су му од уља мекше,

а ипак су мачеви исукани.

22 На Господа товар свој пребаци

и он ће те подржати;

праведнику неће дати

никад да се затетура.

23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;

крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.

А ја се у тебе уздам.