1 Из срца ми теку речи умилне,

цару управљам своје стихове;

језик је мој писаљка хитрога писара.

2 Ти си лепши од свих потомака људи,

с твојих уста милост се прелива,

јер Бог те је благословио довека.

3 Уз бок припаши мач свој, јуначе,

у сјају и величанству своме.

4 Изјаши победнички у величанству своме,

за истину, кроткост и праведност;

нек десница твоја страшна дела покаже.

5 Нек стреле твоје зашиљене

пробију срце царевих душмана,

и народи нек падају под ноге твоје.

6 Твој је престо, Боже, у веке векова!

Жезло је правде жезло твога царства.

7 Волиш правду, а мрзиш неправду.

Зато те је Бог, твој Бог,

помазао уљем радости,

више него твоје другове;

8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,

из дворова од слоноваче харфом те веселе.

9 Ћерке царске твоје су дворкиње,

с десна ти царица стоји у офирском злату.

10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,

заборави народ свој и дом оца свог.

11 Кад цар пожели лепоту твоју,

поклони му се, јер он је господар твој.

12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,

богати људи тражиће твоју наклоност.

13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,

у хаљини златом извезеној,

14 да је украшену доведу пред цара,

Девице је прате, другарице њене,

да и њих доведу пред тебе.

15 Доводе их радосно, с весељем,

те ступају у цареве дворе.

16 Твоји синови заузеће место очева твојих,

поставићеш их за кнезове по свој земљи.

17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;

зато ће те народи славити у веке векова.