1 О, Господе над војскама,

дивно ли је боравиште твоје!

2 Чезне ми и копни душа

за двориштем Господњим!

Срце ми и тело кличу живом Богу!

3 Крај твојих жртвеника –

о, Господе над војскама,

Царе мој и Боже мој –

птица дом свој нађе

и ластавица гнездо своје,

у које птиће своје стави.

4 Како су блажени они што бораве у твом Дому,

они што те славе без престанка. Села

5 Како је блажен човек коме је у теби снага,

онај чије срце жели к теби да путује.

6 Они што пролазе сузном долином

чине је извором,

благослове јој рана киша носи.

7 Путују, и све су силнији,

док се свако не покаже Богу на Сиону.

8 О, Господе, Боже над војскама, чуј молитву моју!

Пригни ухо, о, Јаковљев Боже!

9 Штит наш погледај, о, Боже,

и запази лице свог помазаника.

10 Јер бољи је и један дан у твојим двориштима

него хиљаду других;

боље и да стојим на прагу Дома Бога мога,

него да боравим у шаторима злога.

11 Јер Господ Бог је и сунце и штит,

Господ даје и наклоност и част.

Не узима добро беспрекорним људима.

12 О, Господе над војскама,

благо сваком ко се у тебе поузда!