1 Зацело је Бог добар Израиљу,

и онима чије срце је без мане.

2 Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;

кораци се моји скоро исклизаше.

3 Јер сам завидео бахатима

гледајући благостање зликоваца.

4 Ето, стрепњу од смрти немају,

тело им је задригло.

5 Људске муке не познају,

не страдају са људима.

6 Надменост је зато њима као огрлица,

огрће их одећа насиља.

7 Од дебљине очи своје избечише,

зло им срце за границу не зна.

8 Исмевају се, говоре злобно

и насиљем прете поносито.

9 Њихова су уста окренута небесима,

а њихов језик земљом шета.

10 Зато им се њихов народ враћа

и обиље воде испијају.

11 И говоре: „Како би Бог знао?

Постоји ли знање Свевишњега?"

12 Гле, такви су зликовци:

спокојни довека

и богатство гомилају!

13 Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,

своје руке невиношћу очистио!

14 Од јутра до сутра ојађен сам био,

јутра су ми доносила казну.

15 А да сам казао да ћу и ја тако да причам,

изневерио бих нараштај твоје деце.

16 Размишљао сам да разазнам ово,

и очима мојим то је мучно било;

17 док нисам ушао у Божије Светилиште,

и схватио њихов свршетак.

18 Зацело их стављаш на клизаво место,

обараш их у руине.

19 Како су опустошени, у трену су окончали

и наглом страхотом докрајчени!

20 Они су попут сна када се неко пробуди.

О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.

21 Када огорчено беше срце моје

и нутрина моја беше прободена,

22 без памети и без знања сам био,

пред тобом сам био животиња.

23 Ипак сам ја са тобом стално,

ти ми држиш десну руку.

24 Саветом ме својим водиш,

напослетку ћеш ме у славу узети.

25 Кога ја имам на небесима?

Поред тебе на земљи ми ништа мило није.

26 Нека ми окопне и тело и срце,

Бог је довека стена мога срца

и баштина моја.

27 Гле, ено пропашће они од тебе далеки,

ти сатиреш сваког ко ти је неверан.

28 Што се мене тиче,

добра ми је Божија близина.

У Господу Богу себи начинићу уточиште

и сва дела твоја објавићу.