1 Као што кошута чезне за потоцима,

тако душа моја чезне за тобом, Боже.

2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.

Када ћу доћи и пред Богом се појавити?

3 Сузе су ми храна и дању и ноћу,

док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?"

4 Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,

предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,

с мноштвом које слави празник.

5 Што си ми клонула, душо моја,

и што уздишеш у мени?

Богу се надај, јер опет ћу га славити,

Спаситеља мог, Бога мог.

6 Клонула је душа у мени,

зато те спомињем из краја јорданског,

и с Ермона, на гори Мисару.

7 Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,

све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.

8 Дању Господ шаље своју милост,

а ноћу је песма његова са мном –

молитва Богу живота мог.

9 Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?

Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?"

10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,

док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?"

11 Што си ми клонула, душо моја,

што уздишеш у мени?

Богу се надај, јер опет ћу га славити,

Спаситеља и Бога свог.