1 Чуј, о, Боже, глас мој, жалопојку моју;

од страхоте противника живот ми сачувај.

2 Заклони ме од сплетки злотвора,

од халабуке починитеља злобе.

3 Језике своје попут мача они оштре,

одапињу стреле своје – речи заједљиве –

4 да из скривених места

гађају човека без мане;

и наједном гађају га

и страха немају.

5 Соколе се међу собом на зле ствари,

договарају се да прикрију клопке,

па говоре: „Ко ће да их види?"

6 Сплићу неправду:

„Смислили смо! Сплетка је сплетена."

Дубоки су човекова нутрина и срце.

7 Али Бог ће их стрелом гађати

и наједном рањени ће бити.

8 О свој језик саплеће се,

задрхтаће свако ко их гледа;

9 препашће се сав род људски,

објавиће дело Божије

и његово дело разматраће.

10 Радоваће се праведник у Господу,

у њему ће уточиште наћи,

па ће се хвалити свако срца честитога.