Псалм 137

1 Седели смо тамо, поред река Вавилона

и плакали кад би се сетили Сиона.

2 О тамошње смо врбе

повешали харфе своје,

3 јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;

мучитељи наши да се веселимо:

„Певајте нам песму о Сиону!"

4 Како да певамо Господњу песму

у туђинској земљи?

5 О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,

заборављена била и десница моја!

6 Језик ми се за непце слепио

ако те се не сетио,

ако се не радовао Јерусалиму

више него и најбољем своме!

7 О, Господе, сети се Едомаца

што су на дан пада Јерусалима говорили:

„Разваљујте! Разваљујте га до темеља!"

8 О, ћерко вавилонска,

што ћеш бити разорена!

Благо оном који ти узврати истом мером,

онако како си чинила нама.

9 Благо оном ко ти нејач зграби

и о стену смрска!