1 Спасавај, Господе,

јер нестаде верни,

ишчезнуше побожни

међу потомцима људи.

2 Свако вара свога ближњега,

усне њихове говоре ласкаво,

а у срцу другачије мисле.

3 Нек затре Господ усне превртљиве,

нек истреби језик хвалисави.

4 „Наш је језик, наша снага" – кажу,

„усне су нам наша узданица.

Ко ће онда да влада над нама?"

5 „Ради сиромаха што су потлачени,

и убогога што стење под муком,

ја ћу сад устати – говори Господ –

спасење му дати за којим уздише."

6 Речи Господње чисте су речи,

сребро каљено у пећи од глине,

седам пута оне су топљене.

7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,

заувек нас штитити од тог нараштаја.

8 Опаки се неспутано шире унаоколо,

кад се зло велича међу потомцима људи.