1 Преступ проговара из срца опаког,

за страх Божији очи му не знају.

2 Јер он ласка себи

и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.

3 Злобне су и заводљиве речи његових уста,

престао је да показује мудрост, да чини добро.

4 Он злобу смишља на постељи својој,

предао се путу неваљалом,

зла се не одриче.

5 О, Господе, милост ти је до небеса,

а верност ти је до облака.

6 Праведност је твоја попут горе Божије,

а твоја је правда дубина голема.

Ти, Господе, чуваш и људе и звери.

7 Како је скупоцена милост твоја, Боже,

потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.

8 Сите се изобиљем твога Дома,

напајаш их реком твојих добара.

9 Јер у теби је врело живота,

у твом светлу ми видимо светло.

10 Милост своју пружи онима који те познају,

и праведност своју онима срца честитога.

11 Нога поносита нек ми не прилази,

рука зликоваца нек ме не протера.

12 Ено, падоше они који раде злобно,

срушени су и дићи се неће моћи.