1 Спаси ме, о, Боже,

дођоше до грла воде!

2 Потонуо сам у блато дубоко,

а нигде ослонца;

доспео сам у воде дубоке,

бујица ме захватила.

3 Клонуо сам зовући те,

промуче ми грло;

очи су ми усахнуле

чекајући Бога мога.

4 Бројнији су ти што ме без разлога мрзе

од косе на глави мојој,

ти моћници што би да ме збришу,

безразложни противници.

Враћам, а украо нисам.

5 Лудост моју ти познајеш, Боже;

греси моји скривени ти нису.

6 Нека се због мене не постиде они

који у тебе наду своју полажу,

Господе, Боже над војскама.

Нека се због мене не осрамоте они

који те траже,

Боже Израиљев.

7 Јер ја због тебе трпим презир,

лице моје прекрила је брука.

8 Браћи својој незнанац постадох,

туђинац сам деци моје мајке.

9 Изједа ме ревност за твој Дом.

Увреде оних који тебе вређају,

пале су на мене.

10 Плакао сам и постио,

и то ми је на презир било.

11 За одећу себи кострет огрнух,

и постадох ругло за њих.

12 О мени причају они што седе на градским вратима

и певају песме пијанице.

13 А ја се само теби молим, о, Господе,

у време повољно;

Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,

по верности свог спасења.

14 Из блата ме ослободи,

не дај да потонем;

ослободи ме од оних што ме мрзе,

од дубоких вода.

15 Бујица воде нек ме не захвати,

нек ме не прогута дубина

и ждрело њено нада мном не затвори се.

16 Услиши ме, Господе,

јер је добра милост твоја;

по големом милосрђу своме

на мене се осврни.

17 Лице своје од свог слуге не сакривај,

јер сам на мукама;

похитај, услиши ме.

18 Приђи ближе души мојој, откупи је;

ради мојих противника, избави ме.

19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;

пред тобом су сви душмани моји.

20 Презир ми је срце сломио,

разболех се;

жудео сам за утехом –

никог ниоткуда;

за утешитељима –

нашао их нисам.

21 Пелен су ми у храну ставили,

сирће су ми жедном дали да пијем.

22 Нек им сто постане замка,

одмазда и клопка;

23 нек им очи потамне, да не виде,

и леђа им се заувек погрбе.

24 Срџбу своју на њих излиј,

јарка љутња твоја нека их сустигне.

25 Табор нек им опустоши;

не живео нико у њиховим шаторима.

26 Јер они гоне оне што си ударио

и јављају јаде оних које си ранио.

27 Кривицу им на кривицу додај,

да не уђу у праведност твоју.

28 Избрисани били из Књиге живота,

да са праведнима не буду записани.

29 А ја сам сиромах, у боловима сам;

спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

30 Име Божије песмом ћу да славим,

величаћу га хвалоспевом.

31 То ће бити Господу милије од вола

и од бика, рогатог папкара.

32 Видеће то понизни,

радоваће се;

ви, што Бога тражите,

нек вам срце буде живо.

33 Јер убоге Господ чује,

не презире заточене своје.

34 Нек га славе небеса, земља, мора

и све што се у њима креће.

35 Јер Сион ће Бог да спасе,

сазидаће јудејске градове;

и они ће их запосести

и живеће тамо.

36 И потомци његових слуга

то ће да наследе,

и они што име његово воле

боравиће тамо.