1 Ти си, Господе, благонаклон земљи својој;

Јакову си срећу повратио;

2 свом народу кривицу опростио,

све њихове грехе си покрио. Села

3 Сву си срџбу своју утихнуо

и згаснуо јару свога гнева.

4 Обнови нас, Боже нашега спасења

и не буди на нас више гневан.

5 Хоћеш ли довека да се гневиш на нас,

срџбу своју да пренесеш

с нараштаја на нараштај?

6 Нећеш ли нам опет доћи и оживети нас,

па да ти се радује твој народ?

7 Милост своју покажи нам, о, Господе!

Своје нам спасење ти подари!

8 Послушаћу шта год да ми Господ Бог објави.

Јер, он најављује мир народу своме,

својим вернима;

ал’ на лудост нек се не враћају.

9 Заиста је његово спасење близу богобојазнима,

кад ће слава нашу земљу да настани.

10 Срећу се милост и истина,

правда и мир љубе се!

11 Из земље истина буја,

а правда с небеса доле гледа.

12 Још ће Господ добра дати,

нашој земљи даће њеног рода.

13 Правда пред њим иде

и стазу спрема по корацима његовим.