1 Докле више, докле, о, Господе?

Зар ћеш ме ти ваздан заборављати?

Докле ћеш од мене своје лице крити?

2 Докле више да се питам у души,

и сваки дан у срцу тугујем?

Докле ће душманин да буде нада мном?

3 Погледај, услиши ме, Господе,

Боже мој, очи ми просветли,

да у сан смртни ја не утонем,

4 да не каже непријатељ:

„Ја сам га надјачао",

и противници не ликују нада мном.

5 А ја ћу се у твоју милост уздати,

твоме се спасењу у срцу радовати.

6 Певаћу Господу, јер ми је био добростив.