1 О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,

глас ми почуј када те дозивам!

2 Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,

моје руке подигнуте ко вечерњи принос.

3 О, Господе, пред уста ми стражу стави,

чувај врата усана мојих!

4 Моме срцу не дај злој речи да скрене,

да се предам злоби са злобним људима;

не дај да се сладим сластима њиховим.

5 Нек праведник милошћу удара ме;

нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;

још увек се молим

против злих дела злотвора.

6 Низ литицу бацише их њихове судије

што су чуле речи моје,

јер су милозвучне.

7 Ко кад неко оре и по земљи рије,

расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.

8 А ја теби, о, Господе Боже,

очи своје дижем;

ти си моје уточиште,

душу моју не сатири!

9 Чувај ме, да ме не зграби замка

што су ми је поставили

и клопке злочинаца.

10 У мреже своје нек падну злобници,

а ја нек их прођем!