1 Одговори кад те зовнем, Боже, моја правдо,

у мојој тескоби, дај ми да одахнем,

смилуј ми се, почуј ми молитву.

2 Докле ће, о, људски синови,

слава моја бити у срамоти?

Докле ћете волети испразност,

докле ћете ићи за преваром? Села

3 Знајте, верне је Господ одвојио за себе,

Господ слуша кад год га позовем.

4 Гневите се, али не грешите,

на постељи срцем размишљајте, утихните. Села

5 Принесите жртве праведне,

у Господа се уздајте.

6 Многи кажу: „Ко ће нам показати срећу?"

Обасјај нас, Господе, светлом свога лица!

7 Ти си ми весељем испунио срце,

више га има од њиховог жита,

и од младога вина њиховог.

8 Ја спокојно лежем,

спокојно и спавам,

јер ти сам, Господе,

дајеш ми спокоја. Села