1 Зар ћутањем праведност јављате?

Судите ли подједнако потомцима људи?

2 Штавише, смишљате неправду да је чините;

рукама својим насиље земљом размеравате.

3 Застранише зликовци од мајчиног крила,

залуташе говорници лажи од стомака.

4 Њихов отров наликује змијском отрову;

попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;

5 што не чује глас шаптача,

врачара вештог у бацању врачки.

6 Зубе им, Боже, у устима поломи;

Господе, чељусти лавићима скрши.

7 Нек испаре попут вода што отичу својим путем;

стреле своје нек одапну као да су поломљене.

8 Нек исцуре попут пужа који пузи,

нек су попут мртворођенчета што не види сунца.

9 Пре него ти лонци осете потпалу од трња –

сировог ил’ свелог –

биће развејано.

10 А праведник ће се радовати кад види освету;

ноге ће опрати у крви зликовца.

11 И казаће свако:

„Праведнику стварно плод припада.

Стварно има Бога који суди земљи."