1 Кличи Богу, земљо сва!

2 Певајте слави његовог имена;

славу му и хвалу дајте.

3 Реците Богу: „Како су страшна дела твоја!

Због велике силе твоје

пред тобом пузе твоји противници.

4 Сва ти се земља клања;

славопој певају теби,

славопој певају имену твоме." Села

5 Дођите и видите дела Божија,

страшна дела према потомцима људи.

6 Он од мора чини суву земљу,

па су воде прегазили ногом;

хајде да се тамо радујемо њему.

7 Снагом својом он довека влада;

његове очи на народе мотре,

па душмани нек се не уздижу. Села

8 Благосиљај нашег Бога, народе,

нек се чује глас хвале о њему;

9 о њему који нам живот у душу стави

и не даде ногама нашим да посрну.

10 Опробао си нас, Боже,

претопио нас као сребро што се топи.

11 У мрежу си нас довео,

терет си нам на бедра ставио.

12 Пустио си да нам човек врат зајаше,

прошли смо и кроз ватру и кроз воду,

али си нас довео до изобиља.

13 Ући ћу са свеспалницама у Дом твој;

испунићу што сам ти се заветовао,

14 што су усне моје изустиле,

и што су ми уста у невољи мојој рекла.

15 Принећу ти товну стоку

на свеспалницу са кадом овнова;

принећу ти и јунце и јарце. Села

16 Дођите и слушајте,

ви који се Бога бојите,

рећи ћу вам шта је души мојој учинио.

17 Њему сам вапио устима својим,

мој га је језик уздизао.

18 Да сам злобу у свом срцу пазио,

не би ме Господ услишио.

19 Заиста је Господ чуо,

на зов молитве моје се осврнуо.

20 Благословен да је Бог

што молитву моју није уклонио,

а ни милост своју од мене.