1 Немој нама, о, Господе, немој нама,

већ имену своме славу подај,

због милости своје и истине своје!

2 Зашто народи да говоре:

„Тај Бог њихов, где је?"

3 А Бог наш је на небесима

и он чини све што му се прохте!

4 Сребро су и злато њихови идоли,

људских руку дело.

5 Са устима – а неми,

са очима – а слепи;

6 са ушима – а глуви

и са носем који не мирише;

7 са рукама које не пипају,

са ногама које се не крећу

и са грлом што ни глас да пусти.

8 Такви ће да буду ти што су их начинили,

сви који се у њих поуздају!

9 Израиљу, у Господа се уздај!

Он им је помоћник, он им је штит!

10 Доме Аронов, у Господа се уздај!

Он им је помоћник, он им је заштитник!

11 Ви што стрепите од Господа,

у Господа се уздајте!

Он им је помоћник, он им је заштитник!

12 Сетио се и нас Господ!

Нек нас благослови,

нека благослови дом Израиљев;

нека благослови дом Аронов!

13 Благословиће оне што стрепе од Господа,

како мале тако и велике.

14 Умножио вас Господ,

и вас и децу вашу!

15 Благословио вас Господ,

Саздатељ небеса и земље!

16 Небеса су Господња небеса,

а земљу је дао потомцима људи.

17 Преминули не славе Господа,

ни сви што у покој иду;

18 а ми Господа славимо

сада и довека!

Славите Господа!