1 К теби, Господе, вапим, стено моја,

не буди глув према мени,

да неуслишен не будем

као они што у раку силазе.

2 Почуј глас мога преклињања

кад завапим к теби,

кад подигнем руке своје

к твом најсветијем месту.

3 Не одведи ме с опакима,

с онима који чине безакоње.

Они причају благо с ближњима својим,

а у срцу злоба им почива.

4 Врати им по делима њиховим,

и по њиховим злим поступцима.

Плати им по делима руку њихових,

ти им врати што су заслужили.

5 Пошто не маре за дела Господња,

нити за дела руку његових,

срушиће их, подићи их неће.

6 Нека је благословен Господ,

јер је чуо глас мога преклињања.

7 Господ је моја снага и мој штит,

у њега се поуздаје моје срце.

Он ми је помогао, па ми кличе срце,

својом песмом даваћу му хвале.

8 Господ је снага свом народу,

тврђава спасења свом помазанику.

9 Спаси свој народ! Благослови своје наследство!

Напасај га и носи заувек!