1 Nemoj nama, o, Gospode, nemoj nama,

već imenu svome slavu podaj,

zbog milosti svoje i istine svoje!

2 Zašto narodi da govore:

„Taj Bog njihov, gde je?"

3 A Bog naš je na nebesima

i on čini sve što mu se prohte!

4 Srebro su i zlato njihovi idoli,

ljudskih ruku delo.

5 Sa ustima – a nemi,

sa očima – a slepi;

6 sa ušima – a gluvi

i sa nosem koji ne miriše;

7 sa rukama koje ne pipaju,

sa nogama koje se ne kreću

i sa grlom što ni glas da pusti.

8 Takvi će da budu ti što su ih načinili,

svi koji se u njih pouzdaju!

9 Izrailju, u Gospoda se uzdaj!

On im je pomoćnik, on im je štit!

10 Dome Aronov, u Gospoda se uzdaj!

On im je pomoćnik, on im je zaštitnik!

11 Vi što strepite od Gospoda,

u Gospoda se uzdajte!

On im je pomoćnik, on im je zaštitnik!

12 Setio se i nas Gospod!

Nek nas blagoslovi,

neka blagoslovi dom Izrailjev;

neka blagoslovi dom Aronov!

13 Blagosloviće one što strepe od Gospoda,

kako male tako i velike.

14 Umnožio vas Gospod,

i vas i decu vašu!

15 Blagoslovio vas Gospod,

Sazdatelj nebesa i zemlje!

16 Nebesa su Gospodnja nebesa,

a zemlju je dao potomcima ljudi.

17 Preminuli ne slave Gospoda,

ni svi što u pokoj idu;

18 a mi Gospoda slavimo

sada i doveka!

Slavite Gospoda!