1 Čuj, o, Bože, glas moj, žalopojku moju;

od strahote protivnika život mi sačuvaj.

2 Zakloni me od spletki zlotvora,

od halabuke počinitelja zlobe.

3 Jezike svoje poput mača oni oštre,

odapinju strele svoje – reči zajedljive –

4 da iz skrivenih mesta

gađaju čoveka bez mane;

i najednom gađaju ga

i straha nemaju.

5 Sokole se među sobom na zle stvari,

dogovaraju se da prikriju klopke,

pa govore: „Ko će da ih vidi?"

6 Spliću nepravdu:

„Smislili smo! Spletka je spletena."

Duboki su čovekova nutrina i srce.

7 Ali Bog će ih strelom gađati

i najednom ranjeni će biti.

8 O svoj jezik sapleće se,

zadrhtaće svako ko ih gleda;

9 prepašće se sav rod ljudski,

objaviće delo Božije

i njegovo delo razmatraće.

10 Radovaće se pravednik u Gospodu,

u njemu će utočište naći,

pa će se hvaliti svako srca čestitoga.