1 U tebi je utočište moje, Gospode;

o, da se nikad ne postidim;

izbavi me po svojoj pravednosti.

2 Prigni uho svoje k meni,

brzo me izbavi,

budi mi stena, utočište,

jaka tvrđava za moje spasenje.

3 Ti si moja stena i tvrđava,

radi svog imena vodi me, usmeravaj.

4 Izvuci me iz mreže koju mi postaviše,

jer ti si moja tvrđava.

5 U tvoje ruke predajem svoj duh,

otkupi me, Gospode, verni Bože.

6 Mrzim služitelje bezvrednih idola;

pouzdajem se jedino u Gospoda.

7 Klicaću i radovaću se po tvojoj milosti,

jer ti si video moju muku;

ti si znao teskobu moje duše.

8 Nisi me dao u ruke dušmaninu,

nego si mi noge postavio na prostrano mesto.

9 Smiluj mi se, Gospode, jer sam u nevolji,

moje oko od žalosti kopni,

vene moja duša i nutrina.

10 Život mi se troši u žalosti,

u jecanju odmiču godine,

snaga me izdaje zbog moje nepravde,

i kosti se moje raspadaju.

11 Poruga postadoh zbog svih svojih dušmana:

susedima teret, a znancima strašilo;

beže od mene kad me vide na ulici.

12 Padoh u zaborav, kao da sam umro,

postao sam kao razbijeni sud.

13 Jer ja čujem klevete mnogih,

užas me je opkolio odasvud.

A oni se udružuju protiv mene,

kuju zaveru da mi život uzmu.

14 Ali ja se u tebe uzdam, Gospode,

i kažem: „Ti si Bog moj."

15 Vreme je moje u ruci tvojoj;

izbavi me iz ruku dušmana,

i od onih koji me progone.

16 Neka lice tvoje obasja slugu tvoga,

milošću me svojom izbavi.

17 Ne daj da se postidim, Gospode,

jer tebi zavapih;

neka se opaki postide,

u Svetu mrtvih nek umuknu.

18 Neka umuknu usta lažljiva,

koja protiv pravednika govore

obesno, oholo i prezrivo.

19 Kako je obilna dobrota tvoja,

koju čuvaš za one koji te se boje;

iskazuješ je pred potomcima ljudi,

onima što u tebi utočište nađu.

20 Ti ih skrivaš u zaklonu svog lica,

od zavera koje ljudi kuju,

zaklanjaš ih pod svoju senicu,

od jezika koji optužuju.

21 Blagosloven bio Gospod,

jer mi iskaza divnu milost svoju,

kad sam bio u gradu pod opsadom.

22 Tada rekoh uznemiren:

„Odbačen sam od tvog pogleda."

Ali ti si čuo glas moga preklinjanja,

kada sam zavapio k tebi.

23 Volite Gospoda, svi verni njegovi,

Gospod čuva one koji veruju,

a oholima plaća punom merom.

24 Budite jaki i hrabra srca,

svi vi što se nadate Gospodu!