1 Spasi me, o, Bože,

dođoše do grla vode!

2 Potonuo sam u blato duboko,

a nigde oslonca;

dospeo sam u vode duboke,

bujica me zahvatila.

3 Klonuo sam zovući te,

promuče mi grlo;

oči su mi usahnule

čekajući Boga moga.

4 Brojniji su ti što me bez razloga mrze

od kose na glavi mojoj,

ti moćnici što bi da me zbrišu,

bezrazložni protivnici.

Vraćam, a ukrao nisam.

5 Ludost moju ti poznaješ, Bože;

gresi moji skriveni ti nisu.

6 Neka se zbog mene ne postide oni

koji u tebe nadu svoju polažu,

Gospode, Bože nad vojskama.

Neka se zbog mene ne osramote oni

koji te traže,

Bože Izrailjev.

7 Jer ja zbog tebe trpim prezir,

lice moje prekrila je bruka.

8 Braći svojoj neznanac postadoh,

tuđinac sam deci moje majke.

9 Izjeda me revnost za tvoj Dom.

Uvrede onih koji tebe vređaju,

pale su na mene.

10 Plakao sam i postio,

i to mi je na prezir bilo.

11 Za odeću sebi kostret ogrnuh,

i postadoh ruglo za njih.

12 O meni pričaju oni što sede na gradskim vratima

i pevaju pesme pijanice.

13 A ja se samo tebi molim, o, Gospode,

u vreme povoljno;

Bože, usliši me po obilnom tvome smilovanju,

po vernosti svog spasenja.

14 Iz blata me oslobodi,

ne daj da potonem;

oslobodi me od onih što me mrze,

od dubokih voda.

15 Bujica vode nek me ne zahvati,

nek me ne proguta dubina

i ždrelo njeno nada mnom ne zatvori se.

16 Usliši me, Gospode,

jer je dobra milost tvoja;

po golemom milosrđu svome

na mene se osvrni.

17 Lice svoje od svog sluge ne sakrivaj,

jer sam na mukama;

pohitaj, usliši me.

18 Priđi bliže duši mojoj, otkupi je;

radi mojih protivnika, izbavi me.

19 Ti znaš da sam prezren, osramoćen i obrukan;

pred tobom su svi dušmani moji.

20 Prezir mi je srce slomio,

razboleh se;

žudeo sam za utehom –

nikog niotkuda;

za utešiteljima –

našao ih nisam.

21 Pelen su mi u hranu stavili,

sirće su mi žednom dali da pijem.

22 Nek im sto postane zamka,

odmazda i klopka;

23 nek im oči potamne, da ne vide,

i leđa im se zauvek pogrbe.

24 Srdžbu svoju na njih izlij,

jarka ljutnja tvoja neka ih sustigne.

25 Tabor nek im opustoši;

ne živeo niko u njihovim šatorima.

26 Jer oni gone one što si udario

i javljaju jade onih koje si ranio.

27 Krivicu im na krivicu dodaj,

da ne uđu u pravednost tvoju.

28 Izbrisani bili iz Knjige života,

da sa pravednima ne budu zapisani.

29 A ja sam siromah, u bolovima sam;

spasenje tvoje, Bože, neka me zaštiti.

30 Ime Božije pesmom ću da slavim,

veličaću ga hvalospevom.

31 To će biti Gospodu milije od vola

i od bika, rogatog papkara.

32 Videće to ponizni,

radovaće se;

vi, što Boga tražite,

nek vam srce bude živo.

33 Jer uboge Gospod čuje,

ne prezire zatočene svoje.

34 Nek ga slave nebesa, zemlja, mora

i sve što se u njima kreće.

35 Jer Sion će Bog da spase,

sazidaće judejske gradove;

i oni će ih zaposesti

i živeće tamo.

36 I potomci njegovih sluga

to će da naslede,

i oni što ime njegovo vole

boraviće tamo.