1 Dođite! Kličimo Gospodu!

Uskliknimo Steni našega spasenja!

2 Dođimo pred njega s pohvalama,

u pesmama kličimo mu!

3 Jer Gospod je velik Bog,

car je velik nad svim bogovima.

4 U njegovoj su ruci dubine zemaljske,

njegovi su vrhovi planina.

5 Njegovo je more, on ga je stvorio;

ruke su mu kopno načinile.

6 Dođite da ničice popadamo!

Hajde da se poklonimo i kleknemo

pred Gospodom, Sazdateljem našim!

7 Jer on je naš Bog,

a mi narod njegove ispaše,

stado koje vodi.

Danas kad glas njegov čujete:

8 „Tvrda srca ne budite kao na Merivi,

u pustinji u dan Mase* Masa i Meriva su mesta čija imena, svađa i iskušavanje imaju slikovito značenje..

9 Oci vaši mene su kušali,

izazivali me, iako su dela moja gledali.

10 Četrdeset leta sam se gnušao onog naraštaja i rekoh:

’Vernosti nema u njima nikakve,

puteve moje oni ne poznaju.’

11 U gnevu sam se tada zakleo:

’Neće oni ući u moj počinak.’"