1 Ne karaj me, Gospode, u svome gnevu,

u srdžbi me svojoj ne kažnjavaj.

2 Smiluj mi se, Gospode, jer sam klonuo,

isceli me, Gospode, kosti mi se tresu.

3 Duša mi je vrlo ustreptala,

dokle, Gospode, dokle ćeš čekati?

4 Okreni se, Gospode, izbavi mi dušu,

spasi mene zbog milosti svoje.

5 Jer, mrtav čovek tebe ne spominje,

ko će te iz Sveta mrtvih*, ili podzemlje, gde prebivaju duše umrlih. proslavljati?

6 Od jecanja sasvim sam klonuo;

svu noć ležaj ja plačem natapam,

i svoj krevet suzama oblivam.

7 Oko moje od muke se gasi,

iščezava zbog svih mojih dušmana.

8 Odbijte od mene, svi prestupnici,

jer čuo je Gospod glas mog vapaja.

9 Čuo je Gospod moju molbu,

Gospod prima moju molitvu.

10 Nek se osramote svi moji dušmani,

nek velikoj smutnji podlegnu,

nek se odmah povuku u sramu.