1 Iz srca mi teku reči umilne,

caru upravljam svoje stihove;

jezik je moj pisaljka hitroga pisara.

2 Ti si lepši od svih potomaka ljudi,

s tvojih usta milost se preliva,

jer Bog te je blagoslovio doveka.

3 Uz bok pripaši mač svoj, junače,

u sjaju i veličanstvu svome.

4 Izjaši pobednički u veličanstvu svome,

za istinu, krotkost i pravednost;

nek desnica tvoja strašna dela pokaže.

5 Nek strele tvoje zašiljene

probiju srce carevih dušmana,

i narodi nek padaju pod noge tvoje.

6 Tvoj je presto, Bože, u veke vekova!

Žezlo je pravde žezlo tvoga carstva.

7 Voliš pravdu, a mrziš nepravdu.

Zato te je Bog, tvoj Bog,

pomazao uljem radosti,

više nego tvoje drugove;

8 Sva ti odeća miriše na smirnu, aloju i kasiju,

iz dvorova od slonovače harfom te vesele.

9 Ćerke carske tvoje su dvorkinje,

s desna ti carica stoji u ofirskom zlatu.

10 Poslušaj, ćerko, pogledaj, dobro slušaj,

zaboravi narod svoj i dom oca svog.

11 Kad car poželi lepotu tvoju,

pokloni mu se, jer on je gospodar tvoj.

12 Ćerka tirska doći će ti s darom,

bogati ljudi tražiće tvoju naklonost.

13 Sva slavna, ćerka careva čeka u sobi,

u haljini zlatom izvezenoj,

14 da je ukrašenu dovedu pred cara,

Device je prate, drugarice njene,

da i njih dovedu pred tebe.

15 Dovode ih radosno, s veseljem,

te stupaju u careve dvore.

16 Tvoji sinovi zauzeće mesto očeva tvojih,

postavićeš ih za knezove po svoj zemlji.

17 Ime ću ti ovekovečiti kroz sva pokolenja;

zato će te narodi slaviti u veke vekova.