1 O, Bože, propise svoje caru podaj

i pravednost svoju sinu carevome!

2 Nek narodu tvome on pravedno sudi

i siromasima prema propisima.

3 Neka gore narodu mir donesu

i brda pravednost.

4 On će siromasima da sudi,

deci ubogih pobedu daće

i skršiće tlačitelja.

5 Bojaće te se ljudi dok je sunca i meseca,

od roda do roda.

6 Spustiće se kao kiša na košenu travu

i poput pljuskova natapaće zemlju.

7 U njegovim danima procvetaće pravednik

i obilje mira dok meseca bude bilo.

8 Vladaće od mora do mora

i od reke do krajeva gde zemlja prestaje.

9 Kleknuće pred njim pustinjska plemena,

protivnici njegovi lizaće prašinu.

10 Prineće mu prinos

carevi tarsiski i ostrvski;

carevi Save i Seve

danak će da daju.

11 Pokloniće mu se svi carevi,

svi narodi služiće mu.

12 Jer on će da izbavi ubogog što za pomoć vapi,

i siromaha bez pomoći niotkuda.

13 Poštedeće slabog i ubogog,

živote ubogih spasti.

14 Od tlačenja i nasilja život njihov otkupiće,

očima njegovim krv njihova dragocena će biti.

15 Živ nek bude!

Nek mu daju od zlata savskoga;

neka stalno za njega se mole,

od jutra do sutra blagosiljaju ga.

16 Nek pšenicom obiluje zemlja,

nek se rod njegov povija na vrhu gora, kao na Livanu;

nek procveta narod iz gradova

ko trava zemaljska.

17 Njegovo ime nek bude doveka,

neka traje dokle je i sunca.

Nek u njemu svi narodi blagoslove se

i blaženim nek ga nazivaju.

18 Blagosloven bio Gospod Bog, Bog Izrailja,

on jedini čudesa čini.

19 I blagosloveno doveka bilo njegovo slavno ime,

nek svu zemlju slava mu ispuni.

Amin! Amin!

20 Dovršiše se molitve Davida, sina Jesejevog.