1 O, Gospode, Davida se seti

i svih muka njegovih;

2 kako se Gospodu zakleo

i zavetovao Silnom Jakovljevom:

3 „U šator doma svoga neću ući,

na postelju kreveta svog neću leći;

4 očima sna neću dati,

ni kapcima da se spuste;

5 dok ne nađem mesto za Gospoda,

Prebivalište Silnom Jakovljevom!"

6 Gle! Mi smo za to u Efrati čuli,

u poljima jarimskim našli smo ga.

7 Pođimo u Prebivalište njegovo!

Poklonimo se kod podnožja njegovih nogu!

8 Uzdigni se, o, Gospode, na mesto svog počinka;

ti i Kovčeg Sile tvoje!

9 Sveštenici nek ogrnu pravdu,

tvoji verni nek radosno kliču.

10 Zbog Davida, sluge svoga,

ne okreći se od lica svog pomazanika.

11 Davidu se istinski zakleo Gospod

i poreći neće:

„Jednog od tvojih potomaka

postaviću na tvoj presto.

12 Ako sinovi tvoji budu držali moj savez

i propise moje, što ću ih učiti,

i sinovi će njihovi doveka sedeti

na prestolu tvome."

13 Da, Gospod je Sion izabrao,

za Prebivalište svoje poželeo ga je:

14 „Doveka je ovo mesto mog počinka,

tu ću da boravim jer sam tako poželeo.

15 Šta mu treba, daću izobilno;

uboge mu nahraniću hlebom.

16 U spasenje ću mu obući sveštenike,

verni će mu podcikivati, klicati.

17 Daću da Davidu rog moći uzraste,

svetiljku ću da postavim za svog pomazanika.

18 U sramotu ja zaviću dušmane njegove,

a na njemu njegova će kruna da zablista!"