1 Kao što košuta čezne za potocima,

tako duša moja čezne za tobom, Bože.

2 Žedna mi je duša Boga, Boga živoga.

Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti?

3 Suze su mi hrana i danju i noću,

dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?"

4 Duša mi vene kad se setim kako sam hodio s mnogima,

predvodeći ih k Domu Božijem uz klicanje i hvalospeve,

s mnoštvom koje slavi praznik.

5 Što si mi klonula, dušo moja,

i što uzdišeš u meni?

Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti,

Spasitelja mog, Boga mog.

6 Klonula je duša u meni,

zato te spominjem iz kraja jordanskog,

i s Ermona, na gori Misaru.

7 Dubina dubinu doziva hukom slapova tvojih,

sve bujice i talasi tvoji pređoše preko mene.

8 Danju Gospod šalje svoju milost,

a noću je pesma njegova sa mnom –

molitva Bogu života mog.

9 Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio?

Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?"

10 Kosti mi se lome od ruganja dušmana mojih,

dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?"

11 Što si mi klonula, dušo moja,

što uzdišeš u meni?

Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti,

Spasitelja i Boga svog.