1 K tebi, Gospode, vapim, steno moja,

ne budi gluv prema meni,

da neuslišen ne budem

kao oni što u raku silaze.

2 Počuj glas moga preklinjanja

kad zavapim k tebi,

kad podignem ruke svoje

k tvom najsvetijem mestu.

3 Ne odvedi me s opakima,

s onima koji čine bezakonje.

Oni pričaju blago s bližnjima svojim,

a u srcu zloba im počiva.

4 Vrati im po delima njihovim,

i po njihovim zlim postupcima.

Plati im po delima ruku njihovih,

ti im vrati što su zaslužili.

5 Pošto ne mare za dela Gospodnja,

niti za dela ruku njegovih,

srušiće ih, podići ih neće.

6 Neka je blagosloven Gospod,

jer je čuo glas moga preklinjanja.

7 Gospod je moja snaga i moj štit,

u njega se pouzdaje moje srce.

On mi je pomogao, pa mi kliče srce,

svojom pesmom davaću mu hvale.

8 Gospod je snaga svom narodu,

tvrđava spasenja svom pomazaniku.

9 Spasi svoj narod! Blagoslovi svoje nasledstvo!

Napasaj ga i nosi zauvek!