1 O, Gospode, tebi vapim: brzo meni dođi,

glas mi počuj kada te dozivam!

2 Molitva moja nek pred tobom kao tamjan bude,

moje ruke podignute ko večernji prinos.

3 O, Gospode, pred usta mi stražu stavi,

čuvaj vrata usana mojih!

4 Mome srcu ne daj zloj reči da skrene,

da se predam zlobi sa zlobnim ljudima;

ne daj da se sladim slastima njihovim.

5 Nek pravednik milošću udara me;

nek me kori, nek mi glava ne odbije ulje odabrano;

još uvek se molim

protiv zlih dela zlotvora.

6 Niz liticu baciše ih njihove sudije

što su čule reči moje,

jer su milozvučne.

7 Ko kad neko ore i po zemlji rije,

rasute su kosti naše sve do ždrela Sveta mrtvih.

8 A ja tebi, o, Gospode Bože,

oči svoje dižem;

ti si moje utočište,

dušu moju ne satiri!

9 Čuvaj me, da me ne zgrabi zamka

što su mi je postavili

i klopke zločinaca.

10 U mreže svoje nek padnu zlobnici,

a ja nek ih prođem!