1 Prestup progovara iz srca opakog,

za strah Božiji oči mu ne znaju.

2 Jer on laska sebi

i očima svojim ne nalazi svoju krivicu da bi je mrzeo.

3 Zlobne su i zavodljive reči njegovih usta,

prestao je da pokazuje mudrost, da čini dobro.

4 On zlobu smišlja na postelji svojoj,

predao se putu nevaljalom,

zla se ne odriče.

5 O, Gospode, milost ti je do nebesa,

a vernost ti je do oblaka.

6 Pravednost je tvoja poput gore Božije,

a tvoja je pravda dubina golema.

Ti, Gospode, čuvaš i ljude i zveri.

7 Kako je skupocena milost tvoja, Bože,

potomci ljudi u senci krila tvojih utočište nalaze.

8 Site se izobiljem tvoga Doma,

napajaš ih rekom tvojih dobara.

9 Jer u tebi je vrelo života,

u tvom svetlu mi vidimo svetlo.

10 Milost svoju pruži onima koji te poznaju,

i pravednost svoju onima srca čestitoga.

11 Noga ponosita nek mi ne prilazi,

ruka zlikovaca nek me ne protera.

12 Eno, padoše oni koji rade zlobno,

srušeni su i dići se neće moći.