1 Kliči Bogu, zemljo sva!

2 Pevajte slavi njegovog imena;

slavu mu i hvalu dajte.

3 Recite Bogu: „Kako su strašna dela tvoja!

Zbog velike sile tvoje

pred tobom puze tvoji protivnici.

4 Sva ti se zemlja klanja;

slavopoj pevaju tebi,

slavopoj pevaju imenu tvome." Sela

5 Dođite i vidite dela Božija,

strašna dela prema potomcima ljudi.

6 On od mora čini suvu zemlju,

pa su vode pregazili nogom;

hajde da se tamo radujemo njemu.

7 Snagom svojom on doveka vlada;

njegove oči na narode motre,

pa dušmani nek se ne uzdižu. Sela

8 Blagosiljaj našeg Boga, narode,

nek se čuje glas hvale o njemu;

9 o njemu koji nam život u dušu stavi

i ne dade nogama našim da posrnu.

10 Oprobao si nas, Bože,

pretopio nas kao srebro što se topi.

11 U mrežu si nas doveo,

teret si nam na bedra stavio.

12 Pustio si da nam čovek vrat zajaše,

prošli smo i kroz vatru i kroz vodu,

ali si nas doveo do izobilja.

13 Ući ću sa svespalnicama u Dom tvoj;

ispuniću što sam ti se zavetovao,

14 što su usne moje izustile,

i što su mi usta u nevolji mojoj rekla.

15 Prineću ti tovnu stoku

na svespalnicu sa kadom ovnova;

prineću ti i junce i jarce. Sela

16 Dođite i slušajte,

vi koji se Boga bojite,

reći ću vam šta je duši mojoj učinio.

17 Njemu sam vapio ustima svojim,

moj ga je jezik uzdizao.

18 Da sam zlobu u svom srcu pazio,

ne bi me Gospod uslišio.

19 Zaista je Gospod čuo,

na zov molitve moje se osvrnuo.

20 Blagosloven da je Bog

što molitvu moju nije uklonio,

a ni milost svoju od mene.