1 Dokle više, dokle, o, Gospode?

Zar ćeš me ti vazdan zaboravljati?

Dokle ćeš od mene svoje lice kriti?

2 Dokle više da se pitam u duši,

i svaki dan u srcu tugujem?

Dokle će dušmanin da bude nada mnom?

3 Pogledaj, usliši me, Gospode,

Bože moj, oči mi prosvetli,

da u san smrtni ja ne utonem,

4 da ne kaže neprijatelj:

„Ja sam ga nadjačao",

i protivnici ne likuju nada mnom.

5 A ja ću se u tvoju milost uzdati,

tvome se spasenju u srcu radovati.

6 Pevaću Gospodu, jer mi je bio dobrostiv.