1 O, Gospode nad vojskama,

divno li je boravište tvoje!

2 Čezne mi i kopni duša

za dvorištem Gospodnjim!

Srce mi i telo kliču živom Bogu!

3 Kraj tvojih žrtvenika –

o, Gospode nad vojskama,

Care moj i Bože moj –

ptica dom svoj nađe

i lastavica gnezdo svoje,

u koje ptiće svoje stavi.

4 Kako su blaženi oni što borave u tvom Domu,

oni što te slave bez prestanka. Sela

5 Kako je blažen čovek kome je u tebi snaga,

onaj čije srce želi k tebi da putuje.

6 Oni što prolaze suznom dolinom

čine je izvorom,

blagoslove joj rana kiša nosi.

7 Putuju, i sve su silniji,

dok se svako ne pokaže Bogu na Sionu.

8 O, Gospode, Bože nad vojskama, čuj molitvu moju!

Prigni uho, o, Jakovljev Bože!

9 Štit naš pogledaj, o, Bože,

i zapazi lice svog pomazanika.

10 Jer bolji je i jedan dan u tvojim dvorištima

nego hiljadu drugih;

bolje i da stojim na pragu Doma Boga moga,

nego da boravim u šatorima zloga.

11 Jer Gospod Bog je i sunce i štit,

Gospod daje i naklonost i čast.

Ne uzima dobro besprekornim ljudima.

12 O, Gospode nad vojskama,

blago svakom ko se u tebe pouzda!