1 Spasavaj, Gospode,

jer nestade verni,

iščeznuše pobožni

među potomcima ljudi.

2 Svako vara svoga bližnjega,

usne njihove govore laskavo,

a u srcu drugačije misle.

3 Nek zatre Gospod usne prevrtljive,

nek istrebi jezik hvalisavi.

4 „Naš je jezik, naša snaga" – kažu,

„usne su nam naša uzdanica.

Ko će onda da vlada nad nama?"

5 „Radi siromaha što su potlačeni,

i ubogoga što stenje pod mukom,

ja ću sad ustati – govori Gospod –

spasenje mu dati za kojim uzdiše."

6 Reči Gospodnje čiste su reči,

srebro kaljeno u peći od gline,

sedam puta one su topljene.

7 Ti ćeš ih, o, Gospode, sačuvati,

zauvek nas štititi od tog naraštaja.

8 Opaki se nesputano šire unaokolo,

kad se zlo veliča među potomcima ljudi.