1 Ti si, Gospode, blagonaklon zemlji svojoj;

Jakovu si sreću povratio;

2 svom narodu krivicu oprostio,

sve njihove grehe si pokrio. Sela

3 Svu si srdžbu svoju utihnuo

i zgasnuo jaru svoga gneva.

4 Obnovi nas, Bože našega spasenja

i ne budi na nas više gnevan.

5 Hoćeš li doveka da se gneviš na nas,

srdžbu svoju da preneseš

s naraštaja na naraštaj?

6 Nećeš li nam opet doći i oživeti nas,

pa da ti se raduje tvoj narod?

7 Milost svoju pokaži nam, o, Gospode!

Svoje nam spasenje ti podari!

8 Poslušaću šta god da mi Gospod Bog objavi.

Jer, on najavljuje mir narodu svome,

svojim vernima;

alʼ na ludost nek se ne vraćaju.

9 Zaista je njegovo spasenje blizu bogobojaznima,

kad će slava našu zemlju da nastani.

10 Sreću se milost i istina,

pravda i mir ljube se!

11 Iz zemlje istina buja,

a pravda s nebesa dole gleda.

12 Još će Gospod dobra dati,

našoj zemlji daće njenog roda.

13 Pravda pred njim ide

i stazu sprema po koracima njegovim.