1 Zar ćutanjem pravednost javljate?

Sudite li podjednako potomcima ljudi?

2 Štaviše, smišljate nepravdu da je činite;

rukama svojim nasilje zemljom razmeravate.

3 Zastraniše zlikovci od majčinog krila,

zalutaše govornici laži od stomaka.

4 Njihov otrov nalikuje zmijskom otrovu;

poput kobrinog je, što je gluva, zatvorenog uva;

5 što ne čuje glas šaptača,

vračara veštog u bacanju vrački.

6 Zube im, Bože, u ustima polomi;

Gospode, čeljusti lavićima skrši.

7 Nek ispare poput voda što otiču svojim putem;

strele svoje nek odapnu kao da su polomljene.

8 Nek iscure poput puža koji puzi,

nek su poput mrtvorođenčeta što ne vidi sunca.

9 Pre nego ti lonci osete potpalu od trnja –

sirovog ilʼ svelog –

biće razvejano.

10 A pravednik će se radovati kad vidi osvetu;

noge će oprati u krvi zlikovca.

11 I kazaće svako:

„Pravedniku stvarno plod pripada.

Stvarno ima Boga koji sudi zemlji."