1 Po milosti svojoj, Bože,

smiluj mi se;

po golemom milosrđu svome,

obriši mi prestupe.

2 Od krivice moje operi me sasvim

i od greha moga očisti me.

3 Prestupa sam svojih svestan,

preda mnom je greh moj neprestano.

4 Tebi, tebi samom zgrešio sam;

u očima tvojim zlo sam učinio.

Zato si pravedan kada progovoriš,

i čist kada sudiš.

5 Gle, u krivici sam se i rodio

i u grehu začela me moja majka.

6 Gle, mila ti je istina u srcu;

u nutrini učiš me mudrosti.

7 Očisti me izopom da čist budem;

operi me da od snega belji budem.

8 Veselje i radost mi daj da slušam;

nek se obraduju kosti koje si smrskao.

9 Sakrij lice svoje od greha mojih,

sve krivice moje ti očisti.

10 Čisto srce stvori meni, Bože;

u nutrini mojoj postojan duh obnovi.

11 Od sebe me ne odbacuj

i od mene ne uzimaj svoga Duha Svetog.

12 Radost svog spasenja obnovi u meni,

i duhom voljnim ti mene obodri.

13 Tvojim putevima naučiću prestupnike

i grešnici tebi će se vratiti.

14 Od krvoprolića me oslobodi,

Bože, Bože Spasitelju moj;

i klicaće moj jezik o pravednosti tvojoj.

15 Gospode, usne mi otvori;

i usta će moja slavu tvoju da javljaju.

16 Jer ti žrtvu ne želiš, jer ja bih je prineo;

ne mili ti se svespalnica.

17 Bogu je žrtva duh potrešen;

potrešeno i skrhano srce ti ne prezri, Bože.

18 Naklonošću svojom čini dobro Sionu;

sazidaj zidine Jerusalimu.

19 Tada ćeš se zaželeti pravednih žrtava,

svespalnice i paljenih žrtava;

tada će ti na žrtveniku prineti bikove.